Većina ljudi nikada ne zastane da razmisli o novcu.

Ne o tome kako ga zarađujemo ili trošimo, već o tome šta je zapravo novac i kako funkcioniše.

Možda to zvuči čudno, ali je istina.

Ceo život koristimo novac, a da ga nikada ne dovodimo u pitanje.

Henri Ford je jednom rekao da je dobro što većina ljudi ne razume bankarski i monetarni sistem, jer bi u suprotnom izbila revolucija.

Bez obzira da li se slažete sa Fordom ili ne, vredi se zapitati: šta to većina nas ne zna o novcu koji svakodnevno koristimo?

Ovaj kurs je napravljen oko tog pitanja.

Na kraju kursa, imaćete jasno razumevanje šta je zapravo novac, zašto trenutni sistem ima ozbiljne probleme, šta je Bitcoin i kako možete početi da ga koristite.

Novac nema unutrašnju vrednost.

To možda zvuči čudno, ali razmisli o tome, niko ne želi novac zbog samog novca. Želimo ga zbog onoga što možemo da kupimo za njega. Novčanica od 10 € je samo parče papira. Ono što je čini korisnom jeste to što će je drugi ljudi prihvatiti u zamenu za stvari koje zaista želimo.

Ovo je ono što razlikuje novac od robne razmene.

U sistemu robne razmene, trgovina funkcioniše samo kada obe osobe žele ono što druga ima. Ako ti uzgajaš jabuke, a ja banane, možemo da trgujemo, ali samo ako ti zaista želiš banane. Novac ovo rešava tako što svima daje zajedničko sredstvo koje mogu koristiti sa bilo kim, u bilo kom trenutku.

Da bi nešto dobro funkcionisalo kao novac, mora da ispuni tri stvari.

Mora da bude široko prihvaćen kao sredstvo razmene. Mora da funkcioniše kao obračunska jedinica, dajući nam zajednički način da merimo i upoređujemo vrednost različitih stvari. I mora da čuva vrednost, što znači da bi trebalo da zadrži svoju kupovnu moć tokom vremena.

Kroz istoriju, mnoge stvari su služile kao novac: školjke, so, perle, plemeniti metali. Zlato i srebro su na kraju postali dominantni jer su bili retki, trajni i prihvaćeni širom sveta. Ali nošenje zlata je nepraktično, pa su banke počele da izdaju papirne novčanice kao priznanice, pri čemu je svaka predstavljala zlato čuvano u trezoru. Ovo doba je poznato kao zlatni standard.

Vremenom su vlade počele da štampaju više papira nego što su imale zlata kao pokriće. Zatim je 1971. godine SAD zvanično ukinuo mogućnost zamene dolara za zlato, događaj poznat kao Niksonov šok. Od tog trenutka, novac je postao ono što ekonomisti nazivaju fiat novac. Reč fiat znači „po naredbi“. Naš novac više nije podržan nikakvom fizičkom imovinom. On postoji samo zato što država kaže da postoji.

Prešli smo sa novca koji je bio podržan nečim, na novac koji je podržan nekim.

Kada ljudi čuju reč inflacija, obično misle da to znači da cene rastu.

To je tačno, ali to je samo simptom.

Pravi uzrok je nešto mnogo temeljnije: novac sada može biti stvoren u neograničenim količinama, a ljudi koji kontrolišu taj proces su veoma mala grupa.

Razmislite o tome šta nešto čini vrednim.

Originalna Mona Liza vredi više od bilo koje njene kopije, ne zato što izgleda bolje, već zato što je jedina takva. Oskudica stvara vrednost. Ista logika važi i za novac.

Što više jedinica nečega postoji, to je svaka od njih manje vredna.

Američki dolar je izgubio više od 96% svoje kupovne moći od 1913. godine.

Pljeskavica sa sirom koja je 1940. godine koštala 19 dinara danas košta više od 250 dinara. To nije zato što su pljeskavice postale bolje, već zato što je svaki dinar manje vredan nego ranije.

Vaša ušteđevina, vaša plata i vaša kupovna moć tiho se smanjuju tokom vremena, ne zbog nečega što ste vi uradili, već zbog načina na koji je sistem osmišljen.

Ovo je problem koji je Bitcoin napravljen da reši.

Bitcoin je digitalni oblik novca koji je decentralizovan, ograničen i funkcioniše potpuno izvan kontrole vlada i banaka. Svaka od te tri osobine je važna.

Biti decentralizovan znači da ne postoji centralni autoritet, nema vlade, nema korporacije, nema jedne tačke kontrole. Mrežu održavaju njeni korisnici i svako, bilo gde, može da učestvuje. Uporedite to sa trenutnim finansijskim sistemom, gde je štampanje novca ili otvaranje banke praktično nemoguće za obične ljude.

Biti ograničen znači da nikada neće postojati više od 21 milion bitkoina. Taj broj je ugrađen u sistem i ne može se promeniti bez saglasnosti čitave globalne mreže. Dok se količina papirnog novca neprestano povećava, svaki bitkoin postaje vredniji u poređenju sa njim. To je oskudica koju papirni novac nema.

Biti nezavisan znači da niko ne može da blokira vaše transakcije, zamrzne vaša sredstva ili promeni pravila. Bitcoin je otporan na cenzuru na način na koji nijedan bankovni račun ne može biti.

Jedna zabluda je da je Bitcoin nedostižan za većinu ljudi zbog svoje cene. Ali ne morate kupiti ceo bitkoin. Kao što se evro deli na 100 centi, tako se jedan bitkoin deli na 100 miliona jedinica koje se zovu satoši. Možete posedovati značajnu količinu bitkoina za samo nekoliko evra.

Mreža funkcioniše zahvaljujući tri učesnika: korisnicima koji šalju i primaju bitkoin, čvorovima koji proveravaju transakcije i sprovode pravila, i rudarima koji dodaju nove blokove u zapis. Taj zapis, blokčejn, je javan, trajan i vidljiv svima. Nema posrednika, nema čuvara kapija, potpuna transparentnost.

Bitcoin novčanik je jednostavno aplikacija koja vam omogućava da šaljete, primate i upravljate svojim bitcoin-om. Najvažnije što treba da razumete pre nego što izaberete jedan jeste pitanje starateljstva.

Ko zapravo drži vaš bitcoin?

Sa novčanikom gde ste vi staralac, vi imate potpunu kontrolu.

Kada ga postavite, on generiše seed frazu: niz od 12 ili 24 obične reči u tačno određenom redosledu. Ova fraza je vaša rezervna kopija, iz koje se izvode privatni ključevi vašeg novčanika. Svako ko je ima može da povrati vaš novčanik i upravlja vašim sredstvima.

Zapišite je na papir i čuvajte je na sigurnom mestu, potpuno van mreže. Nikada nemojte da je fotografišete, šaljete mejlom ili čuvate digitalno. Zapamtite: ko god ima te reči ima pristup vašem bitcoin-u, a ako ih izgubite bez rezervne kopije, vaš bitcoin je zauvek izgubljen.

Sa starateljskim novčanikom, kompanija drži vaš bitcoin u vaše ime, kao banka.

Podešavanje je jednostavnije i ne morate da upravljate seed frazom, što ove novčanike čini dobrom opcijom za manje iznose i svakodnevnu potrošnju. Mana je što toj kompaniji poveravate svoja sredstva, i ako oni zamrznu naloge, budu hakovani ili prestanu sa radom, možete izgubiti pristup.

Korisna fraza u Bitcoin svetu: nemaš ključeve, nemaš novčiće.

Evo nekoliko opcija za novčanike koje možete sami isprobati. Kao i uvek, istražite sami i budite sigurni da razumete šta radite pre nego što uplatite sredstva koja niste spremni da izgubite.

Novčanici gde ste vi staralac

Starateljski novčanici

Za početak, bilo koji od pomenutih novčanika gde ste vi staralac su dobro ocenjene opcije koje vas vode kroz proces kreiranja seed fraze.

Za manje, svakodnevne uplate, Blink i Wallet of Satoshi su starateljski Lightning novčanici. Brzi su, jeftini i laki za početnike.

Mreža Lightning je sloj izgrađen na vrhu Bitcoin blokčejna, namenjen brzim i jeftinim transakcijama, idealan za svakodnevnu upotrebu.

Fiat novac je po svojoj prirodi neispravan

Sistem je napravljen tako da postepeno prenosi kupovnu moć od običnih štediša ka onima koji kontrolišu ponudu novca. Ovo nije teorija zavere, to je vidljivo u podacima i potvrđeno kroz istoriju.

Bitcoin je prava alternativa

Od 2009. godine postoji oblik novca koji je ograničen, neutralan i dostupan svima, koji vraća osnovne funkcije koje novac treba da ima, bez potrebe za poverenjem u bilo koju instituciju ili autoritet.

Početi je lakše nego što izgleda

Preuzmi novčanik, nauči kako se koristi i počni sa malim iznosima. Ne moraš sve da razumeš pre nego što napraviš prvi korak. Razumevanje dolazi kroz praksu.

Ovo je tek početak

The Bitcoin Diploma je sledeći korak, nadovezujući se na ono što si ovde naučio. Ostani radoznao, nastavi da postavljaš pitanja i dobrodošao u zečju rupu. Saznaj više na www.myfirstbitcoin.org